субота, 23. март 2013.

Vojislav Ilić '' Zimsko jutro ''

Jutro je. Oštar mraz spalio zeleno lisje,
A tanak i beo sneg pokrio polja i ravni,
I sniski, trščani krov. U daljini gube se breze
I kruže vidokrug tavni.

U selu vlada mir. Još niko ustao nije,
A budan petao već, živosno lupnuvši krilom,
Pozdravlja zimski dan — i zvučnim remeti glasom
Taj mir u času milom.

Il' kadkad samo tek zviždanje jasno se čuje
I težak, promuko glas. To lovac prolazi selom,
I brze mameći pse, poguren u polje žuri,
Pokriven koprenom belom.

Svuda je pustoš i mir. Noćna se kandila gase —
A sveži, jutarnji dah, proleće doline mirne, —
I šum se razleže blag, kad svojim studenim krilom
U gole grančice dirne…

15 коментара:

  1. Mnogo lepa pesma ima epiteta,personifikacije,i onomatopeje.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Naravno i ovaj odgovor cemo postovati! <3333333333

      Избриши
  2. Super pesma,puno epiteta i prideva :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Kako si glup,to je bajka -.- bozeee :/ koji nepismenjaci

      Избриши
    2. Анониман04. март 2014. 15.52

      Ti si glupa. -.-

      Избриши
  3. Одговори
    1. To nnije bajka kako si zalosna...

      Избриши
    2. Анониман04. март 2014. 15.53

      Zalosno jadna Sandrica je

      Избриши